sjenicka-ovca

FaceBook  Twitter  

Sjenička ovca dobila je naziv po mestu Sjenici na Pešterskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Srbije na nadmorskoj visini preko 1000 metara.

Sa Peštera se ova ovca, zadnjih decenija, proširila na skoro ceo zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore, a ima je i u Bosni i Hercegovini. Ovo je po mnogima naša najbolja oplemenjena pramenka koja po svojim proizvodnim osobinama daje odlične rezultate u našim uslovima gajenja i klime. Selekcija se vrši u 2 pravca trenutno: meso-mleko. Posebna pažnja se posvećuje plodnosti i policikličnosti prilikom selekcije.

Sjenička ovca je jedna od naših najkrupnijih sojeva oplemenjenih pramenki. Pravilnom selekcijom, oplemenjivanjem stranim rasama i poboljšanom ishranom i uslovima gajenja grla ove rase su skoro duplirala svoju masu u odnosu na svoje pretke čistokrvne pramenke od pre 40- 50- godina koje su se gajile na tom prostoru.

Masa tela ovaca danas je od 75 do 100 kg (elitni primerci teže i do 110 kg), a ovnova od 100 do 130 kg (elitni primerci teže i preko 150 kg). Randman mesa jagnjadi je oko 50 %. Grudi su joj dosta duboke, ali je grudni koš srednje širok. Po Nikoliću (1952.) masa tela ovaca je u proseku 52,21 kg, a ovnova 69,63 kg. Iz ovoga se jasno vidi napredak koji je postignut u pogledu povećanja mase usled selekcije, poboljšane ishrane i planskog oplemenjivanja koje je radjeno i završeno 60-ih godina prošlog veka.

Glava sjeničke ovce je srednje krupna sa blago povijenom nosnom linijom, obrasla belom dlakom , sa obojenim (šara je crna koja se moze prelivati u nijanse tamno braon boje) kolutovima oko očiju prečnika od 2 do 7 cm (pozeljno je da kolutovi budu kruznog pravilnog oblika ali se toleriše i tzv oblik suze tj obrnute kapljice), s pigmentom oivičenom gubicom donje i gornje usne i sa šarom na ušima koja mora biti minimalno od vrha do polovine uha(poželjno je da 2/3 uha bude obojeno tj crno).

Noge su jake i pravilne srednje dužine obrasle dlakom bele boje (kod odredjenog broja grla vunom su obrasle noge i ispod skočnih zglobova). Papci su crni ili sa vrlo malo belina na njima.

Runo ovih ovaca je zatvoreno do poluotvorenog, a prinos vune osrednji.

Mlečnost kod sjeničke ovce prema Mihalu (1954) iznosi 133,225 kg (88,141 do 186,229 kg). Prosečna dnevna mlečnost iznosi 0,82 kg (0,560 kg do 1,149 kg). To je čini jednom od najmlečnijih ovaca na našim prostorima. Trenutno u stadima sa dobrom ishranom po odbijanju jagnjadi ovce se muzu do sredine oktobra i za to vreme se u proseku od jedne ovce dobije oko 20 kg punomasnog belog sjeničkog sira.

Plodnost je 100 -120% (Nikolic 1952.), a u boljim zapatima dobija se od 100 ovaca i do 130 jagnjadi. Usled selekcije i bolje ishrane danas je ta slika srećom drugačija. Od 100 ovaca dobije se u proseku od 150 do 170 jagnjadi u zimskom jagnjenju. Plodnost kod ove rase varira u odnosu na uslove gajenja, genetiku i selekciju koju sami odgajivači rade.

U elitnim stadima plodnost je od 180 do 200 jagnjadi od 100 ovaca, iako se ovce muzu do sredine oktobra. Oko petine od ukupnog broja ovaca su policiklične i pare se i jagnje 3 puta za 2 godine. U stadima gde se posebna pažnja poklanja policikličnosti taj broj ide i do 90 % od ukupnog broja grla u stadu. Ovce su uglavnom jako mlečne i bez problema doje dvojke i trojke koje nisu retkost kod ove rase.

Jagnjad dobro napreduju i prosečna težina jagnjeta sa 90 dana pri kvalitetnoj ishrani je oko 32 kg.

Sjenička ovca spada u grupu dugorepih ovaca, minimalna dužina repa je do skočnog zgloba tzv. vešalice. Ranostasna je jer prvi put ulazi u priplod sa 7 do 10 meseci, a porast završava u starosti od 3-4 godine. Ovce su u 80 % slučajeva šute dok je 20% ovaca je sa slabo razvijenim rogovima, a ovnovi imaju dobro razvijene rogove u obliku spirale.

Jedna tipična ovca ove raseJedna tipična ovca ove raseJedan tipičan ovan ove raseJedan tipičan ovan ove rase